KAD SE SLOVA OBRNU NAOPAKO: Da li vaše dete teško čita?

Termin disleksija prvi je opisao škotski lekar Vilijam Pringl Morgan 1896. Poteškoće u učenju čitanja koje je uočio kod jednog dečaka objasnio je kao problem sa slovima i rečima

O njoj se mnogo piše, a malo toga se zna. Češće pogađa dečake i imaju je deca svih stepena (nivoa) intelektualnih sposobnosti.

Reč je o disleksiji, poremećaju sposobnosti čitanja slova ili razumevanja pročitanog uz očuvanu senzornu i opštu sposobnost. Poremećaj veštine čitanja i pisanja ogleda se u tome da se često izokreću slova ili reči dok se čita ili piše ili da se ne primećuju određena slova ili reči.

FOTO: PRIBVATNA ARHIVA
Teško prepoznavanje

Disleksija može da bude nasledna, ali i ne mora biti. Dete s ovim poremećajem mora da se nosi sa teškoćama u savladavanju čitanja i pisanja, kao i školskog gradiva. Za decu sa disleksijom čitanje postaje mučna, teško savladiva, a ponekad i nepremostiva teškoća zbog koje osećaju neuspeh i zamor. To polako prelazi u frustriranost školom i nezadovoljstvo sobom jer su neshvaćeni i drugačiji.

– Prema nekim istraživanjima, oko 70 odsto dece kojoj su dijagnostikovane jezičke teškoće u predškolskom uzrastu ponavlja prvi razred ili im je potrebna dodatna nastava. Nakon polaska u školu, susreću se sa povećanim jezičkim zahtevima, pa ona koja imaju slabe jezično-govorne sposobnosti ne mogu da ispune ciljeve koji se pred njih postave. Učitelji mahom ne znaju da prepoznaju takvu decu, već ih opisuju kao učenike koji prouzrokuju teškoće u školskom radu. Pošto nemaju standardizovane testove kojima bi ispitali navedene teškoće, pretežno se oslanjaju na utisak da li te sposobnosti odgovaraju uzrastu učenika – navodi dr. sc Maja Kostić, doktor defektoloških nauka i porodični psihoterapeut. Istraživanja su pokazala da oko 70 odsto dece sa disleksijom ima motoričke i neverbalne teškoće, uključujući nespretnost, matematičke teškoće i nemogućnost zadržavanja pažnje.

FOTO: KURIR
Individualni pristup

– Mnoga deca sa disleksijom imaju teže ili lakše poteškoće s čitanjem. Manji broj tih mališana nema teškoća u učenju, ali oni stalno imaju problema s glasovnom analizom (raščlanjivanjem) i sintezom, kao i sa pisanjem. Što se pre disleksija otkrije i što se ranije počne sa tretmanom, to će dete brže napredovati i lakše savladavati zadatke koje školski program stavlja pred njega. Rano prepoznavanje problema omogućuje da se detetu pomogne pre nego što se on dublje ukoreni, takođe i pre nego što izgubi motivaciju i samopouzdanje – objašnjava naša sagovornica.

loading...
Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *